Skoro svaki građanin savremenog sveta, koji mnogi s pravom nazivaju Globalnim selom, oseća da mu je svaki kutak tog sveta danas nadohvat ruke ili, bolje rečeno, stopala. Zahvaljujući komunikaciji putem interneta i munjevitoj brzini putovanja, preseljenje u bilo koji deo sveta više nije samo deo fantazije, već predstavlja realan horizont očekivanja skoro svake mlade (odnosno mlade duhom) osobe čiju radoznalost i entuzijazam nisu uspeli da iscrpe okamenjeni društveni obrasci i neuzbudljiva svakodnevica.
Ono sa čime se već na prvom koraku suočavaju osobe koje žele da oprobaju život na nekom drugom, manje ili više udaljenom delu planete, svakako je suvoparna i neretko obeshrabrujuća administracija. Jedan od alata koji komplikovanu međunarodnu administrativnu komunikaciju čini jednostavnijom i najzad izvodljivom svakako je pečat Apostil (Apostille).
Zbog toga je Apostil vaša ulaznica za svetsku pozornicu koju svakako morate imati na umu i obezbediti ukoliko se odlučite za prelazak u novu sredinu, bilo iz ličnih ili profesionalnih pobuda.
Apostil ili Haški apostil je posebna vrsta potvrde kojom se dokazuje verodostojnost potpisa i pečata na dokumentima namenjenim primeni u nekoj od 117 država učesnica Haške konvencije, održane 1961. godine, a koje predstavljaju vašu eventualnu destinaciju izbora. Apostil pečat ili potvrda je zalog verodostojnosti dokumenata koje nosite u novu sredinu, koji omogućava da vaši pređašnji trud, zalaganje i napori ne budu uzaludni, odnosno da vaša diploma, izvod iz matične knjige rođenih, vozačka dozvola, dokaz o slobodnom bračnom statusu ili neki drugi dokument budu legalni i prihvatljivi i u sasvim drugačijoj kulturi. Ne stavlja se na isprave koje su izdala diplomatsko-konzularna predstavništva, kao ni na isprave koje se odnose neposredno na neki trgovinski ili carinski posao.
Kako doći do Apostil pečata?
Pre podnošenja dokumenta na prevod, prevodilačkoj agenciji ili ovlašćenom sudskom tumaču, potrebno je da proverite da li vaš dokument treba da bude overen Apostilom, odnosno da li je zemlja u koju planirate da odete jedna od stotinak zemalja potpisnica Haške konvencije. Ukoliko je tako, u većini slučajeva najpre morate overiti originalni dokument u mesno nadležnom sudu, odnosno sudu koji je izdao odgovarajući dokument. Dakle, pečat Apostil se stavlja ili na original ili na overenu fotokopiju, nikako na običnu kopiju. Nakon toga, ukoliko je potreban overeni prevod dokumenta, nosite dokument kod sudskog tumača, koji ujedno prevodi i dokument i pečat Apostil. U nekim slučajevima potrebno je overiti pečatom Apostil i sam prevod, kao i originalni dokument (odnosno overenu kopiju). Apostil na prevod stavlja isključivo sud u kome je dati sudski tumač registrovan (upisan). Dakle, Apostil pečat možete dobiti samo u nadležnom sudu (odnosno Kancelariji za međunarodne overe) mesta u kome je dokument izdat.
Postoje dve države izuzeci, a to su Italija i Belgija. Naime, ukoliko ste rešili da idete u Italiju odnosno Belgiju Apostil se NE STAVLJA na original, već se dokument najpre prevodi (tumač mora da bude registrovan na teritoriji Beograda). Nakon overe sudskog tumača, dokument se tako povezan nosi u sud u kojem se zatim stavlja Apostil pečat, koji se posle toga ne prevodi.
Potvrda Apostille treba da bude sačinjena u skladu sa međunarodno propisanim obrascem, stavljena na samu ispravu ili njen dodatak. Može da bude sastavljena na službenom jeziku države koja je izdaje, ali naslov: „Apostille (Convention de La Haye du 5 octobre 1961)“ mora da bude na izvornom francuskom jeziku, kako bi je organi država ugovornica Haške konvencije prepoznali i prihvatili.
Šta činiti ukoliko ne idete u zemlju potpisnicu Haške konvencije?
Postupak je donekle drugačiji ukoliko idete u neku od država koje NISU potpisnice Haške konvencije (npr. UAE). Tada vam pečat Apostil nije potreban, no, u svakom slučaju, potrebno je otići u osnovni sud grada u kojem je izdat određeni dokument (sud prema mesnoj nadležnosti), da biste dobili punu međunarodnu overu u Kancelariji za međunarodne overe. Tako overeni dokument nosi se prevodilačkoj agenciji ili pojedinačnom prevodiocu/sudskom tumaču, a zatim posle toga ponovo u osnovni sud, radi overe verodostojnosti prevoda. Nakon toga potrebno je otići u Ministarstvo pravde, a posle toga i u Ministarstvo spoljnih poslova, radi konačne overe ovih dokumenata (i, svakako, uplate odgovarajućih taksi, koje uopšte nisu zanemarljive!).
Umesto zaključka
Haška konvencija je održana 1961. godine i na njoj je učestvovao veliki broj zemalja sa ciljem pojednostavljenja, tačnije ukidanja legalizacije dokumenata potrebne da bi dokumenti bili univerzalno priznati – na svetskom nivou. Na taj način prevaziđeni su brojni problemi prethodno prilično komplikovane legalizacije dokumenata u međunarodnom pravnom prometu.
Korisno je napomenuti još jednom da je u Srbiji za izdavanje potvrde Apostille nadležan Osnovni sud, za javne isprave koje su sastavili, izdali ili overili organi sa sedištem na području tog suda.
Nadamo se da će vam istraživanje bilo kojeg mesta na planeti biti mnogo pristupačnije i lakše nakon opisanih procedura, koje će vam pomoći da zaista, i u praksi, ne samo u mašti, budete kosmopolita ili svetski čovek/žena.
