Putujete u najveći grad Ujedinjenih Arapskih Emirata i jednu od najluksuznijih destinacija sveta, Dubai. Dovoljno ste se informisali o tome šta vam je potrebno od ‘papira’ kako biste otpočeli svoj život iz snova. Našli ste savršeno mesto za boravak, posao je zagarantovan, čeka vas tirkizno more i noćni provod u top barovima staklenih nebodera i sve pripreme bi zaista savršeno tekle da, sasvim slučajno, nije iskočila informacija da sva vaša dokumenta zahtevaju PUNU LEGALIZACIJU!
Legalizacija dokumenata
Legalizacija dokumenata (tzv. „puna legalizacija“) znači da vaši papiri nose međunarodno priznatu overu a dokumenta se overavaju na osnovu Zakona o legalizaciji isprava u međunarodnom prometu. Šta to znači? To znači da se ovim overama potvrđuje verodostajnost potpisa lica koje je ispravu iliti dokument potpisalo, kao i autentičnost pečata na istoj. Sve ovo tiče se dokumenata i isprava koji su izdati u našoj zemlji i, po pravilu, overava se izvorni, originalni dokument. U nekim slučajevima to može biti i kopija dokumenta koju ste prethodno overili kod notara.
Za koje zemlje se traži puna legalizacija?
Puna legalizacija se traži za zemlje koje nisu potpisnice Haške konvencije, a neke od njih su Kina, Singapur, Egipat, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Sirija, Izrael, Katar, Kuvajt, Iran, Pakistan, Libija, Jamajka, Liban, Jordan, Palestina, Avganistan, Vijetnam, Filipini, Indonezija…
I koja bi bila , zaista, procedura za dobijanje kompletno legalizovanih dokumenata?
Prvi korak – prevod sudskog tumača
Ovo je možda i najprijatniji korak, s obzirom da brzo ide i nije potrebno prethodno zakazivanje. Kontaktirajte sudskog tumača, odnosno sudskog prevodioca i dobićete overene prevode, obično u roku od jednog radnog dana, i takva dokumenta su u potpunosti u skladu sa zakonskim normama i prihvaćena su u međunarodnom pravnom prometu.
Drugi korak – overa u sudu
Druga destinacija u ovom birokratsko-administrativno smislu bio bi sud. Predsednik osnovnog suda, odnosno određeni sudija, svojim potpisom i pečatom suda overava dokumenta koja su izdali organi koji se nalaze na području tog suda. Pametno je unapred zakazati termin u sudu za ovu akciju! Overava se sve zajedno sa prevodom.
Ne zaboravite da od sudskog tumača zatražite dva primerka prevoda, jer sud zadržava jedan za arhivu.
Treći i četvrti korak – tzv. nadovera u ministarstvima
U ovom koraku imamo Ministarstvo pravde i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije. Ministarstvo pravde vrši nadoveru potpisa predsednika suda na dokumentima koja su izdata u Srbiji, a potom MSP potvrđuje potpis i pečat Ministarstva pravde. Nije komplikovano, samo tako zvuči. Dobra stvar je što u oba ministarstva postoji i šalter pošte gde se može izvršiti uplata za overe. Manje-više, sve je dobro organizovano.
Peti korak – overa ambasade
I ovo je korak nadovere – overa nad overama naših organa – inostrani organ, tj. diplomatsko-konzularno predstavništvo države kojoj predajete dokumenta, poslednji overava dokument. Ako je sreće, tu bi trebalo da je kraj vašim birokratskim mukama.
Da, lakše je ako se zahteva samo Apostille
Ako zaboravimo tirkizno more, šoping molove i futurističke zgrade i ako je neka druga zemlja vaša destinacija, bilo bi poželjno proveriti odmah da li je ona potpisnica Haške konvencije.
Haška konvencija je svojevrstan dogovor između zemalja o ukidanju potrebe legalizacije javnih isprava i ako ovaj dogovor postoji, biće vam dovoljan Apostille pečat, tj. pečat suda na dokumentu.
Informacije o dobijanju ovog pečata možete naći OVDE.
Overa po Haškoj konvenciji vrši se na samom originalnom dokumentu ili na njegovom dodatku.
Dokument koji nosi Apostille pečat oslobođen je bilo kakve dalјe overe i, tako overen, sasvim je validan i podoban za korišćenje u svim državama POTPISNICAMA HAŠKE KONVENCIJE.
Apostille pečat neće biti potreban na dokumentima koja se odnose na neki trgovinski ili carinski posao i na dokumenta koja su izdali diplomatsko-konzularni predstavnici (ambasade).
Šta je uopšte Apostille i kako izgleda
Apostille je jedna potvrdica koju sud stavlja na poleđini dokumenta i ona izgleda kao štambilj u koji se upisuju potrebni podaci o verodostojnosti potpisa, svojstva osobe koja ga potpisuje i pečata koji taj dokument nosi.
Sve o Apostille pečatu možete pročitati na našem BLOGU.
U kojim slučajevima nije potrebna ni legalizacija isprava, ni Apostille
Možete smatrati sebe srećnicima ako između Srbije i države u koju putujete postoji međunarodni ugovor o oslobođenju od bilo kakve legalizacije.
Postoje države sa kojima Srbija ima potvrđene bilateralne ugovore o međusobnom oslobađanju javnih isprava od legalizacije (negde su samo pojedine vrste dokumenata oslobođene legalizacije i Apostille pečata, ali o ovome se treba raspitati). Države o kojima pričamo su: Alžir, Austrija, Belgija, Belorusija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Češka Republika, Slovačka, Francuska, Grčka, Hrvatska, Italija, Irak, Kipar, Mađarska, Mongolija, Severna Makedonija, Polјska, Rumunija, Ruska Federacija, Slovenija i Ukrajina.
I na kraju, postoje slučajevi gde je nemoguće izvršiti legalizaciju dokumenta, kao i postaviti Apostille pečat. Stvar je ovde logična i odnosi se na prirodu i karakter samog dokumenta ili tipa javne isprave, što bi bio slučaj sa pasošima, ličnim kartama i sl.
Sve u svemu
Kao što rekosmo, što se mora i nije teško. Ako se dobro organizujete biće vam potrebno minum 3 dana za ovu akciju ‘pune legalizacije dokumenata’. Dobro se informišite i naoružajte strpljenjem.
A kako mi možemo da pomognemo?
Tu smo za vas
Apostille pečat ne možemo da dobijemo za vas, ali zato možemo da izvršimo punu legalizaciju u vaše ime i za vaš račun.
Ne svoje gubite vreme, mi ćemo izvršiti legalizaciju vaših dokumenata.
