Umetnost prevođenja

Mada uspešno sproveden marketing može da privuče klijenta, jedino je kvalitet garancija dugoročne održivosti poslovanja i saradnje sa klijentima. Svaka agencija za prevođenje, koja drži do profesionalnog ugleda i zadovoljstva svojih klijenata, upoznata je sa tim konceptom i ulaže u prestiž svojih prevoda te kvalitet prevodilaca. Kako bi to ostvarila, najbitnije je da se okupi uspešan tim stručnjaka: organizatora, prevodilaca, lektora, ljudi s izraženim osećajem za jezik i kontekst u kojem se on koristi.

Kada govorimo o prevođenju, svakako treba imati u vidu specifičnu i složenu prirodu  procesa prevođenja. Dobar prevod podrazumeva odlično poznavanje oba jezika: izvornog jezičkog suptrata i ciljnog jezika prevođenja. Prevođenje je mnogo više od jednostavnog transkribovanja reči jednog jezika – u reči drugog jezika; mnogo više od puke zamene. U pitanju, dakle, nikako nije reproduktivna delatnost koja se može rutinski raditi. Ovo, svakako, dolazi do izražaja naročito kada su u pitanju umetnički tekstovi / beletristika, a naročito poezija, za koju mnogi tvrde da je neprevodiva, odnosno da mogu pokušati da je prevode jedino pesnici.

Prevođenje podrazumeva istovremenu aktivnost nekoliko mentalnih procesa: razumevanja teksta, pamćenja, formulacije odgovarajućeg prevoda, lekture i korekture prevoda, radi otklanjanja mogućih kako materijalnih – semantičkih, tako i pravopisnih grešaka. Cilj prevođenja je svakako da prevedeni tekst (ili govor) bude tečan, čitljiv, razumljiv, upečatljiv i dopadljiv. Prevodilac s iskustvom i znanjem imaće na umu sva ta svojstva, kako bi stvorio odgovarajući gotov proizvod.

Prevod mora biti prilagođen duhu jezika na koji se prevodi, uz očuvanje tačnosti odnosno preciznosti. Izbegavanje tzv. bukvalnog prevođenja je vrhovni zadatak i jedan od najvećih izazova prevodioca koji drži do sebe. Ono zahteva temeljno poznavanje kako sintaksičkih struktura, vokabulara, a naročito frazeologije jezika sa kog se prevodi i na koji se prevodi, ortografije, ali i kulturoloških razlika, običaja, a ponekad i specifičnog osećaja za humor, te kontekstualno prilagođavanje teksta svim navedenim specifičnostima; zatim (pre)poznavanje i markiranje jezičkih nijansi. Tako, elokvencija, bogat leksički fond, originalnost i kreativnost u radu doprinose da prevod sadrži istovremeno nameru, željeni sadržaj i precizno značenje koje prevodilac želi da prosledi slušaocima ili čitaocima. Zbog svega navedenog možemo reći da je prevođenje mnogo više od profesije: ono je umetnost.

Umetnost je u moru različitih mogućnosti odabrati upravo onu pravu: sastaviti odgovarajuću formulu reči, koja će biti jasan odraz značenja, tona i namere prvobitnog teksta.

Zbog toga prevođenje uopšte nije jednostavno ni lako i podrazumeva veliku odgovornost, zahteva sposobnost samostalnog odlučivanja, smelost, u skladu sa opsežnim iskustvom i kreativnost, stvaralačku crtu koja će prevodiocu omogućiti da se slobodno, a opet tačno izrazi. Prevodeći, prevodilac posreduje između autora nekog teksta i njegove publike, ali istovremeno ostavlja svoj lični trag, odnosno pečat na prevedenom tekstu. Jedan te isti originalni tekst svaki prevodilac će prevesti drukčije. Već to je svedočanstvo da je prevođenje originalan proces, u kojem se kao na slikarskom platnu vidi pređašnje iskustvo prevodioca, ali i njegov temperament, mentalni i duhovni horizonti, za onog ko ume da vidi, odnosno sluša. Zbog toga je prevodilac svojevrstan umetnik, koji mora da nauči da se slobodno poigrava rečima i uživa u tome, ali nikad ne sme da postane njihov rob.